Slide Najčešća pitanja
i njihovi odgovori.
Neka od najčešćih pitanja vezana za Barter poslovanje
možete pronaći ovde. Ukoliko imate još pitanja, možete nas kontaktirati.

Pitanja i odgovori

Barter poslovanje je u osnovi poslovanje kroz nezatvorene multilateralne kompenzacije. Po generičkim osobinama to je tržište osiguranog poslovanja – nema prometa bez obezbeđenja/kolaterala.

Osim standardnih obezbeđenja poput hipoteke, meničnog obezbeđenja i sl., u barteru obezbeđenja mogu biti: potraživanje, osnovna sredstva, životno osiguranje, hartije od vrednosti…

Osnovna podela bartera je na: trgovački, kreditni, simultani, hibridni i loyalty barter.

Trgovački barter je osnovni oblik poslovanja. U njega ulazi korisnik koji prvo daje robu. Korisnik daje robu, a dobija sredstva kojima može kupovati u sistemu. Kreditni barter je jako sličan, samo što je redosled u trgovanju obrnut u odnosu na trgovački barter. Kod kreditnog bartera se prvo daje obezbeđenje, pa dobija roba.

Cene i uslove u barter poslovanju ugovaraju sami korisnici.

Naravno, oni to već rade na tržištu – to se zove kompenzacija zainteresovanih strana. Upravo u tome i jeste posebnost barter sistema u odnosu na klasičnu razmenu roba – kompenzacije. U barteru prodavac nikad ne mora kupiti nikakvu robu od svog kupca. On u barteru prodaje ono što ima, a kupuje ono što mu treba – ono za šta bi dao gotov novac.

Prodavac je u barter sistemu maksimalno zaštićen, višestruko više nego li na „slobodnom“ tržištu. Po najgorem scenariju, prodavac će dobiti novac. Po ugovoru o poslovno – tehničkoj saradnji (ugovor o trgovačkom barteru) taj rok je 60 dana. Rok se može produžiti samo u slučaju ako prodavac želi prevariti barter, ako mu barter ponudi više puta željenu robu, a on ipak „čeka“ keš, može doći do spora. U krajnjoj instanci, barter sistem kod ovakvog korisnika može pretrpeti određenu, manju štetu, ali posledica za takvog korisnika je trajno isključenje iz sistema.

Slično je kao i u standardnom poslovanju, sporovi se dešavaju i u tom slučaju barter promet nije ni nastao. Klijenti to rešavaju mimo barter sistema. Ali, prodavac fakturiše isporučenu robu/uslugu barter sistemu, a barter sistem kupcu – tek onda kad kupac potvrdi da je dobio željenu robu/uslugu. Po barter ugovoru ako kupac u roku od 24 sata ne da povratnu informaciju, smatra se da je dao potvrdu prijema. Tek tad barter broker ovlašćen za praćenje dnevnih transakcija daje mogućnost prodavcu da dalje trguje.

Upravo tako. U Barteru se sve nenovčane transakcije knjiže kao kompenzacije I to direktno sa Barter Balkan firmom. PDV se ne kompenzuje, on se obračunava i prijavljuje nadležnom poreskom organu kao i kod svih drugih transakcija.

Barter tretira novac kao robu. Npr. kupac se može dogovoriti sa prodavcem da mu on deo od 35% plati u novcu. Kupac će taj deo uplatiti na račun barter posrednika, a barter posrednik na račun prodavca. Ostali iznos se knjiži kao klasični barter posao.

U barter prometu je sve, pa i pitanje naknade u prometu definisano osnovnim ugovorom. Provizija u iznosu od 0,5 do 3% se obračunava i plaća u robi ili novcu, u zavisnosti kako se promet i odvija i u zavisnosti od veličine transakcije, odnosno visine iznosa transakcije. Primer: Ako je barter transakcija izvršena u robi za iznos ispod 10 000 Eura – kupac se zadužuje za 10 300 Eura, a prodavcu se odobrava trgovanje za 9 700 eura. Provizija se u ovom slučaju u iznosu od 600 Eura samo obračunava. Ako je barter posredniku potreban novac, on od kupca iz ovog primera koji je barteru stvarni dužnik može povući robu u iznosu od 600 Eura i prodati je na otvorenom tržištu. Barter posrednik kod više transakcija ima i više provizije pa može birati „utrživiju“ robu i prodati je povoljnije na tržištu (npr. uz diskont od 20% za avansnu uplatu).

I to je moguće, ali samo jednom i to u pokušaju. Kupac iz ovih primera je pre preuzimanja robe dao robu ili obezbeđenje. U oba slučaja barter sistem je obezbeđen. Barter sistem će, takvom korisniku, otkazati dalje poslovanje ili/i aktivirati obezbeđenje.

Samo registrovanje je jednostavno i brzo. Potpisivanjem ugovora i pristupanjem sistemu korisnik daje svoju ponudu i svoje potrebe. Ukoliko prvo prodaje robu ne treba mu obezbeđenje, ukoliko prvo kupuje treba mu barter kredit i tad je potrebno više dokumentacije. U suštini barter korisnik može pristupiti barter sistemu u jednom radnom danu. Svakog korisnika vodi jedan barter broker. Ukrštanjem ponude i potražnje trgovanje vrlo brzo počinje.

Barter kredit je samo terminološki sličan klasičnom kreditiranju. To je u suštini osnov za trgovanje. U zavisnosti od kvaliteta i veličine obezbeđenja zavisi i iznos mogućeg osnova trgovanja – Barter „kredita“. Na barter kredite se ne obračunava kamata, nema učešća i sl. U svetu je barter poslovanje popularno upravo zbog ovog momenta.

Barter je dopunski, nikako paralelni promet. Barter ima sve mehanizme i instrumente klasičnog platnog prometa. Identično posluje.

Nikako. Sve transakcije se knjiže upravo preko poslovnih banaka i banke ostvaruju dodatni promet.

Praktično i u svakom smislu te reči: nikom. On je dopunski promet. Barter korisnici po ulasku u barter sistem nastavljaju trgovanje i poslovanje kao i pre ulaska u barter sistem. Jedna od prednosti im je što barter poslovima štede gotov novac, pa umesto novcem nove nabavke plaćaju svojom robom. Jedna od krilatica svetskih, razvijenih barter sistema je: Sve što ste do juče plaćali novcem, sada plaćajte svojim robama i uslugama.

Prema domaćem zakonodavstvu to su pravna lica kojima su računi blokirani duže od 30 dana ili pravna lica sa kojima se ne može sprovesti kompenzacija po bilo kom osnovu.

Barter sistem osim sličnosti sa platnim prometom je najsličniji robnim, produktnim ili u svetu još prepoznatim – merkantilnim berzama.

Uređenost. Za razliku od slobodnog tržišta koje je liberalno i poprilično nesigurno, barter-berzansko poslovanje je krajnje osigurano i sigurno.

Instrumenti poslovanja, odnosno derivati su fjučersi i fjučers ugovori, ali i forvard, opcije i svopovi.

Skoro sve što može biti predmet trgovanja. Npr. fjučers može biti faktura, odnosno potraživanje. Na osnovu tog fjučersa se formira fjučers ugovor o otkupu potraživanja ili njegove zaloge za beskamatni barter kredit.

Fjučersom se praktično trguje odmah, a forvard dozvoljava odloženo, ali ugovorom predviđeno vreme plaćanja. 

Opcije vrše podelu i prepznavanje učesnika u barter – berzanskom poslovanju, pa se dugom opcijom zove kad barter korisnik kupuje robu ili sredstva od barter berze, a kratkom kad prodaje robu ili sredstva barter berzi. Praktično barter kupca tretira nepovoljnom, dugom opcijom jer se ne zna kad i kako će platiti, a ako prodaje nešto onda to tretira povoljnom – kratkom opcijom. Svop (swap) je finansijski ugovor koji obavezuje jednu stranu da zameni (svopuje) skup isplata koje poseduje za drugi skup isplata koje poseduje druga strana. Barter berza će primenjivati Svop poslove kod sporazumnog restrukturiranja duga. Npr. barter korisnik je dužan grupi poverilaca, a njemu duguje grupa njegovih dužnika. Barter je u tom slučaju Svop posrednik jer će od grupe dužnika svog korisnika i od samog korisnika povući robu, zameniti je za utrživu, forvardovati je na određeni vremenski period i otplaćivati grupi poverilaca svog korisnika.

Bartre robna berza nudi preko 50 proizvoda i usluga. U prvim mesecima poslovanja ponudiće tržištu oko 20 najpotrebnijih. Npr. Faktoring i Forfeting. Trgovački barter je sam po sebi faktoring posao. U vrlo kratkom vremenskom periodu, do 24 časa od prodaje, možete kupovati drugu, željenu robu. Od više prodavaca po višestrukin uslovima i različitu, potrebnu robu/uslugu.

Barter robna berza će ponuditi forfeting usluge kod organizovanog izvoza. Npr. južnog voća za kupca iz inostranstva. Kupac i barter berza su forfeteri u ovom slučaju. Forfeting definiše ovu oblast. Kupac južnog voća u forfetingu može deo svojih obaveza izmiriti u svojoj robi, a barter berza tu robu prodati na domaćem ili stranom tržištu. Forfeting poslovi su među najstarijim i najsigurnijim berzanskim poslovima. Istoričari su pronašli forfeting oblike poslovanja još u XII veku pre nove ere, kod Fenićana i Kartaginaca. 

Pokretači berze uređuju pravila poslovanja. Robne, produktne berze su po pravilu vlasništvo fizičkih lica, osnivača DOO ili AD. Što su pravila poslovanja čvršća to je berza uspešnija kao regulator i upravljač kapitala određenog privrednog ambijenta.

Barter berza i inače bezanska organizacija ako je ozbiljna u upravljačkom smislu je tvorac monetarnog, robno-platnog i finansijskog inženjeringa. 

Monetarni, robno-platni i finansijski inženjering je stvaranje novih instrumenata poslovanja od jednog ili više postojećih. Tako su nastali savremeni oblici pominjanih poslova faktoringa, forfetinga, a i hedžing poslova.

Hedžing je noviji oblik poslovanja nastao kao potreba osiguranja postojeće investicije i to novim investiranjem. Često se uzima primer hedžovanja kod osiguranja, ali barter berza će hedžing poslove primenjivati u skoro svim segmentima poslovanja, a naročito u stanogradnji.

Bankarska garancija je vrsta usluge poslovnih banaka za svoje klijente. Obično glasi „na prvi poziv“. To praktično znači da je to idealno sredstvo obezbeđenja, jer korisnik, donosilac bankarske garancije dobija novac od banke, a ne od svog obveznika, zahvaljujući kome ju je i dobio. Ali, u poslovanju se često dešavaju neposlovne i nekorektne zloupotrebe ovog mehanizma. Npr. kupac obezbedi bankarsku garanciju svom dobavljaču – prodavcu, povuče robu ili uslugu i obezbedi tu kupovinu bankarskom garancijom koja je naplativa do kraja poslovne godine ili nekog određenog perioda. Prodavac – dobavljač, svestan da samo on ima tu bankarsku garanciju može da uslovljava svog kupca, jer je kupac uslovljen – prinuđen da, u ovom slučaju, kupuje od njega.U barter sistemu je ovakav scenario nemoguć. Barter robna berza bi kupcu sa ovakvim obezbeđenjem dozvolila da trguje, odnosno kupuje od svakog, njemu odgovarajućeg, prodavca. I to više puta, sve do isteka roka važnosti bankarske garancije.

Svi ovi mehanizmi su osmišljeni i tretiraju se kao oblici upravljanja rizikom. Poslednjih decenija 75% institucionalnih investitora, na globalnom nivou, trpi ozbiljne gubitke. Oblicima upravljanjem rizikom se bave skoro sve svetske ekonomije. Upravo su berze prepoznate kao ozbiljni regulatori poslovanja, upravljači tržištem kapitala.

Prva i osnovna korist nekom privrednom ambijentu je da berza uvodi poslovanje u legalne tokove. Sa berzom je nemoguće raditi „na crno“. Nemoguće je ni deo posla „odraditi“ mimo robnih tokova legalnog poslovanja u barter berzi. Jer to bi značilo da u tom procentu, u multilateralu, svi dalji učesnici moraju taj deo raditi po tom principu – „na crno“. 

Po pravilu berzansku proizvodi su oni proizvodi kojih ima u velikim količinama i za koje je moguće lakše utvrditi standard kvaliteta. U našem privrednom ambijentu to može biti:poljoprivredni proizvodi, oblova i rezana građa… ali i: vuna, flaširana voda, hotelska soba, pa i svaka nepokretnost… …

Hotelska soba može biti predmet specifičnog prometa. Koristeći kombinaciju više monetarnih, robno – platnih i finansijskih instrumenata inženjeringa je i nastalo poslovanje pod nazivom „time sharing“. Ova vrsta poslovanja je nastala u drugoj polovini prošlog veka, a sad je to razvijena i moćna industrija. 

Time sharing je prodaja vremenski ograničenog najma određene turističke (hotelske sobe, apartmana) jedinice. Najčešće se prodaje na 5,10,15, 25 ili 30 godina. Time sharing organizacije, na globalnom nivou, su se udružile, pa ugovorom o korišćenju time sharinga u našem ambijentu se može steći pravo korišćenja turističjih destinacija po celom svetu.

Postoje. Jedna od njih je usluga sporazumnog restrukturiranja duga/potraživanja pravnih i fizičkih lica. Ali, barter sistem i berzanski mehanizmi upravo ovako zahtevan posao mogu mnogo lakše sprovesti u delo nego li bilo koja druga institucija – banka, poreska uprava … …

Na više načina i to: robno, finansijski i robno – finansijski. Zatim inicijator posla može biti poverilac(cesija), ali i dužnik(asignacija). Ili, inicijator može biti, istovremeno,  i poverilac i dužnik. Zbog ovih, ali i niz drugih specifikuma ovaj posao se radi „po predmetu“ ili pojedinačnom slučaju.

Načelo dobrovoljnosti, podobnosti, nastupanja u dobroj veri … su samo neka od načela.

U uslužnim delatnostima. Uslugom se može trgovati samo u budućem vremenu. Nemoguće je neprodatu uslugu ponovo prodati. Sa robom je to moguće. Međutim, barter je odličan i kod roba, pre svega aktiviranja neprodatih zaliha.

Barter i inače berze po svojim strukturalnim osobinama lako alociraju kapital. Alokacija kapitala je prepoznavanje neaktivnog kapitala sa promenom njegove primene. U suštini, berze lako prepoznaju i ponude bolju upotrebu određenih kapitalnih vrednosti.

Skoro sve, pa čak i delovi obrazovanja i zdravstva. Pravna lica ili institucije mogu edukovati svoje saradnike, a da ustanove za edukaciju u kontra usluzi dobiju ono što plaćaju novcem – biro materijal, usluge održavanja objekata, reklamu i sl. Slično je i sa zdravstvom – privatne ordinacije mogu pružati svoje usluge, a zauzvrat dobiti druge usluge. Nemački barter system – Ormita ima razvijen promet medicinske opreme kao poseban sektor u barter poslovanju. 

Osim pomenutih uslužnih delatnosti barter i inače berzansko poslovanje je najzastupljenije u građevinskoj industriji i prometu nepokretnosti (čak i do 50%). Barter je jako zastupljen i u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ne čudi što, u svetu, naročito Čikagu postoje čak berze za pojedine robne grupe – npr. Berza svinjskih polutki, i druge merkantilne berze koje trguju kokošijim jajima, mlekom u prahu, konzerviranom prehranom, kafom, kakaom, vunom… Barter je izuzetno razvijen i u turizmu..

Na prostoru Balkana prva berza je nastala 1894. godine u Beogradu. Nekoliko godina ranije, 1886. godine ukazom Kralja Milana, Narodna skupština Srbije je donela zakon o berzama. U početku se trgovalo poljoprivrednim proizvodima. Berza je bila priznata u svim trgovinskim centrima tadašnje Evrope. Po kvotama beogradske berze su utvrđivane cene poljoprivrednih proizvoda na evropskim tržnicama. Berza je postojala do početka drugog svetskog rata.  

U poratnom period klasično berzansko poslovanje u SFRJ skoro da nije ni postojalo. Međutim, iako u uslovima dirigovane ekonomije, privreda SFRJ je po principu međudržavnih barter aranžmana trgovala, najčešće, sa zemljama trećeg sveta. Raspadom Jugoslavije nove države i novonastali bankarski system formira tržište HOV koje još uvek ima važnu ulogu u trgovanju akcijama preduzeća u postupku privatizacije i državnim obveznicama. Klasične robne berze ne postoje na prostoru ex-Yu država.

Pojedini barter sistemi, u svetu, imaju ovaj oblik registracije – naplaćuju članstvo. Čak od 1 000 do 5 000 dolara/eura. Naš barter system to NE RADI. Barter system ima princip – “dokazivanja ozbiljne namere”. Naime postoji uplata: za malo preduzeće – 100 Eura, srednje 700 – Eura  i veliko – 1 500 Eura. Ali, naši klijenti taj novac mogu iskoristiti isti dan, najkasnije u roku jednog radnog dana. Od ovog iznosa se umanjuje samo iznos naše provizije – 3%.

Trenutno imamo tri oblika registracije i to: za trgovački, kreditni barter i sporazumno restrukturiranje duga. Potrebna dokumentacija je: 

TRGOVAČKI BARTER

Rešenje o registraciji (kopija)

Karton deponovanih potpisa kod poslovne Banke (kopija)

Overen OP obrazac (original)

Ugovor o Tgovačkom Barteru

Ugovor o otvaranju  evidencionog Barter računa ( EBR)

KREDITNI BARTER*

Rešenje o registraciji (kopija)

Karton deponovanih potpisa kod poslovne Banke (kopija)

Overen OP obrazac (original)

Ugovor o Tgovačkom Barteru

Ugovor o otvaranju  evidencionog Barter računa (EBR)

Ugovor o Kreditnom Barteru

IOS (Izvod otvorenih stavki) Za novoformirano pravno lice – kvartalni knjigovodstveni presek

* Identična dokumentacija potrebna i za SRD – Sporazumno  restrukturiranje duga

Na zahtev klijenta svi ugovori i sve zabeležbe se mogu overiti u Sudu ili kod Notara. 

Naravno, po zakonu o obligacionim odnosima saradnja sa fizičkim licima je moguća. Npr. fizičko lice može ponuditi svoju nepokretnost u zamenu za bilo koju uslugu ili robu, stan ili sl… Fizičko lice može kupovati od članova barter sistema sve što je u ponudi, a da to može platiti odloženo, delom u novcu, delom u imovini ili nekoj drugoj vrednosti…

Takođe, da. Na zakonom predviđen način. Javne ustanove su pravna lica. Npr. Opština svoj dug može platiti komunalnim taksama. Elektroprivreda, JKP mogu naplatiti svoja potraživanja od pravnih lica na sličan način kao i Banke.

Moguća je i to su posebni programi, gde barter system preuzima kompletne obaveze, a i resurse stečajne mase (loyalti program).

Zašto Barter?

Ideja, misija i vizija su da se uspostavi tržište osiguranog poslovanja, uveća proizvodnja i promet, restrukturira unutrašnji dug, organizuje izvoz/uvoz i pokrenu investicioni ciklusi.

Firme konstantno tragaju za mogućnostima privlačenja novih kupaca / klijenata.
Barter berza je alternativna opcija poslovanja – dopunski promet. Svojim strukturalnim osobinama nudi rešenje u kreiranju dodatnog obima posla uz smanjene troškove, poboljšani novčani tok (cash flow) i povećanu efikasnost.

Registruj se